Гар ман ба мисли чу Хизр ҷовид зем

گر من به مثل چو خضر جاوید زیَم

Дар ҳасрати он рӯй чу хуршед зем

در حسرت آن روی چو خورشید زیَم

Гар ваъдаи васл ту набошад пас ман

گر وعدهٔ وصل تو نباشد پس من

Пеши ту бимирам ба чаҳ аўмид зем

پیش تو بمیرم به چه اومید زیَم