Он хоҷа ки лоф мезад аз ҷӯади басӣ

آن خواجه که لاف می زد از جود بسی

намедод ба ҷӯади ваъда дар ҳар нафасӣ

می داد به جود وعده در هر نفسی

Ҷузи ваъда ба ман надоди чизе , гуё

جز وعده به من نداد چیزی، گویا

Ҷуз ваъда надода чизи дигар ба касе

جز وعده نداده چیز دیگر به کسی