Гулӣ ба ранги Рахш гулистон надорад ҳеҷ

گلی به رنگ رخش گلستان ندارد هیچ

Баҳори гулшани ҳасанаш хазон надорад ҳеҷ

بهار گلشن حسنش خزان ندارد هیچ

Чаҳ даст бар камараши бурдан ва чаҳ хамёза

چه دست بر کمرش بردن و چه خمیازه

Ки чун миёни ду мисра , миён надорад ҳеҷ

که چون میان دو مصرع، میان ندارد هیچ

Касе ки рафта чу нури назари маро аз чашм

کسی که رفته چو نور نظر مرا از چشم

Нишонаш аз ки биҷӯем , нишон надорад ҳеҷ

نشانش از که بجویم، نشان ندارد هیچ

Натиҷае ки диҳад ростӣ , туҳидастии сет

نتیجه ای که دهد راستی، تهیدستی ست

Алиф ҳамеша барои ҳамон надорад ҳеҷ

الف همیشه برای همان ندارد هیچ

Бирез хӯни салим ва бирав фароғат кун

بریز خون سلیم و برو فراغت کن

Касе ба ҳамчуи туе ин гумон надорад ҳеҷ

کسی به همچو تویی این گمان ندارد هیچ