Дар вартаи кашокаши даврон фитода ем
در ورطهٔ کشاکشِ دوران فتادهایم
Ин баҳрро чу мавҷ , камон кбодаҳ ем
این بحر را چو موج، کمان کبادهایم
Дар ҷӯши ин миҳт касеро чаҳ ихтиёр
در جوش این میحط کسی را چه اختیار
Чун мавҷ , мо Аннани худ аз даст дода ем
چون موج، ما عنان خود از دست دادهایم
Рафтанди дӯстон чу гулу лолаи зини чаман
رفتند دوستان چو گل و لاله زین چمن
Чун сарв аз барои чаҳ мо истода ем
چون سرو از برای چه ما ایستادهایم
Дар ростӣ чу шамъ надорем пушт ва рӯй
در راستی چو شمع نداریم پشت و روی
Бо аҳли рӯзгор чу даст кушода ем
با اهل روزگار چو دست گشادهایم
Дар роҳ ӯ ба умр надорем эҳтиёҷ
در راه او به عمر نداریم احتیاج
Шотир чаҳ мекунем ки мо худ пиёда ем
شاطر چه میکنیم که ما خود پیادهایم
Мо аз куҷои салиму ғами ишқ аз куҷо
ما از کجا سلیم و غم عشق از کجا
Дилро ба дасти хеш бар оташ ниҳода ем
دل را به دست خویش بر آتش نهادهایم