Ин пайкари заррин ки ҷаҳон гашта басӣ

این پیکر زرین که جهان گشته بسی

Ором чу симоб надорад нафасӣ

آرام چو سیماب ندارد نفسی

Хуршед магӯ , ки ин сипеҳри ғаммоз

خورشید مگو، که این سپهر غماز

Ҳар рӯзи зи боми афканди ташт касе

هر روز ز بام افکند طشت کسی