Зулфи сияҳат ки бар маат ме пуед

زلف سیهت که بر مهت می‌پوید

Дар боғи рахти сунбул ва гул ме бӯед

در باغ رخت سنبل و گل می‌بوید

Бар гӯши ту сари ниҳодау андари гӯшт

بر گوش تو سر نهاده و اندر گوشت

Аҳволи парешоне мо ме гуяд

احوال پریشانی ما می‌گوید