Он мурӣдӣ ки аз иродату хост

آن مریدی که از ارادت و خواست

Кунад ӯ ҷумлаи неку бад , кажу рост

کند او جمله نیک و بد، کژ و راست

Куфру дайн , зишту хуб , душману дӯст

کفر و دین، زشت و خوب، دشمن و دوست

Ҳама аз қудрат ва иродат ӯст

همه از قدرت و ارادت اوست

Нофеъу зору мътӣу монеъ

نافع و ضار و معطی و مانع

Кист ҷузи ҳии қодири сонеъ

کیست جز حی قادر صانع

То ки мусбат шавад иродати вай

تا که مثبت شود ارادت وی

Гуфт « ардноаҳи ани иқўли лшиء »

گفت «اردناه ان یقول لشیء»

Шийъ омаст хосса бо тнкир

شیء عام است خاصه با تنکیر

Ту аз ӯ ҳеҷ чизи бози мгир

تو از او هیچ چیز باز مگیر

Гашта аз халқу ҳалқу ризқу аҷал

گشته از خلق و حلق و رزق و اجل

БФроғти худои ъзўҷл

بفراغت خدای عزوجل

Карданӣ ҷумла кард , вопрдохт

کردنی جمله کرد، واپرداخت

Ҳеҷ чизеи з тунахоҳад сохт

هیچ چیزی ز تو نخواهد ساخت

Ҳама дар собиқи азал ронда аст

همه در سابق ازل رانده است

Рондаро ронда , хондаро хонда аст

رانده را رانده، خوانده را خوانده است

Қаламаш чун навишт хрдўдршт

قلمش چون نوشت خردودرشت

Хушки гашт ва аз он сипас нанавишт

خشک گشت و از آن سپس ننوشت

Гар кунад ин замони ҳақоиқи қалб

گر کند این زمان حقایق قلب

Клби ин қалбу қалби онро клб

کلب این قلب و قلب آن را کلب

Он ҳам аз собиқ қазо бошад

آن هم از سابق قضا باشد

Нақсу тағйир кӣ раво бошад

نقص و تغییر کی روا باشد

Гар муъаллақ кунӣ вагар мубрам

گر معلق کنی و گر مبرم

Андарин ҳукм дохиланд ба ҳам

اندرین حکم داخلند به هم