зи файз абр шуд зонсони ҷаҳони сабз

ز فیض ابر شد زانسان جهان سبز

Ки аз акс замин шуд осмони сабз

که از عکس زمین شد آسمان سبز

Ба саҳрои гирдбоди ташнаи лаб ро

به صحرا گردباد تشنه لب را

Рутӯбат кард чун сарви равони сабз

رطوبت کرد چون سرو روان سبز

Рақам зад хомаегар васфи гулшан

رقم زد خامه ای گر وصف گلشن

Чу барг бед гардидаш забони сабз

چو برگ بید گردیدش زبان سبز

зи файзи лутфи оми абри Нитсаон

ز فیض لطف عام ابر نیسان

Чу мавҷ сабза шуд реги равони сабз

چو موج سبزه شد ریگ روان سبز

Асири ишқро чун ҷавҳари теғ

اسیر عشق را چون جوهر تیغ

Шавад дар синаи ғамҳои ниҳони сабз

شود در سینه غم‌های نهان سبز