Ман андӯҳгинро қасд ҷон кардӣ , накӯ кардӣ

من اندوهگین را قصد جان کردی ، نکو کردی

Рақибонро ба қатлам шодмон кардӣ , накӯ кардӣ

رقیبان را به قتلم شادمان کردی ، نکو کردی

Ба кунҷи кулбаи вайрони ғами навмедами афкандӣ

به کنج کلبهٔ ویران غم نومیدم افکندی

Маро бо ҷғди меҳнат ҳамзабон кардӣ , накӯ кардӣ

مرا با جغد محنت همزبان کردی ، نکو کردی

зи кӯй хештан ронадӣ маро аз санги маҳрӯмӣ

ز کوی خویشتن راندی مرا از سنگ محرومی

зи дастат ончӣ меомад чунон кардӣ , накӯ кардӣ

ز دستت آنچه می‌آمد چنان کردی ، نکو کردی

Шудӣ аз меҳрбонии дӯст бо ағёру бад бо ман

شدی از مهربانی دوست با اغیار و بد با من

Марои охир ба ком душманон кардӣ , накӯ кардӣ

مرا آخر به کام دشمنان کردی ، نکو کردی

Чу ваҳшии рондае аз кӯии хешами офарини бртў

چو وحشی رانده‌ای از کوی خویشم آفرین برتو

Ман саргаштаро бехон ва мон кардӣ , накӯ кардӣ

من سرگشته را بی‌خان و مان کردی، نکو کردی

Хониш
шморҳ 378 — ъндлӣб