Ба хизмат лабат омад ба антҷоъи шукр

به خدمت لبت آمد به انتجاع شکر

Ки аз лаби шаккарини бахши як ду соъи шукр

که از لب شکرین بخش یک دو صاع شکر

Ту иртиқо ба сахо ҷӯ магӯ на гӯи оре

تو ارتقا به سخا جو مگو نه گو آری

Назар макун ки Не ёфт иртифоъи шукр

نظر مکن که نیی یافت ارتفاع شکر

Лаб туаст ки шукри зи айн ӯ равед

لب تو است که شکر ز عین او روید

На мунтазир ки расед нася аз биқоъи шукр

نه منتظر که رسید نسیه از بقاع شکر

Шукр ба вақти шукр хӯрданат насибӣ ёфт

شکر به وقت شکر خوردنت نصیبی یافت

Ки бар мазоқи даҳонҳо буд матоъи шукр

که بر مذاق دهان‌ها بود مطاع شکر

Бибастае ду лаби имрӯз зон ҳамеи тарсам

ببسته‌ای دو لب امروز زان همی‌ترسم

Ки аз ғам ту бимонад зи интифоъи шукр

که از غم تو بماند ز انتفاع شکر

Зиҳии набот ки дорад лаби ту каз вай шуд

زهی نبات که دارد لب تو کز وی شد

Амири ҷумлаи наботот бе низои шукр

امیر جمله نباتات بی‌نزاع شکر

Даҳон бабандаму бастаи шукр ҳаме хоем

دهان ببندم و بسته شکر همی‌خایم

Ки то ба ҷон бирасад хуш ба абтлоъи шукр

که تا به جان برسد خوش به ابتلاع شکر

Хониш
ғзл шморҳ 1150 — ъндлӣб