Тавбаи ман дуруст нест хамӯш

توبه من درست نیست خموش

Ман бетавбаро ба кас мафруш

من بی‌توبه را به کس مفروش

Бандаи айби нокро бмрон

بندهٔ عیب‌ناک را بمران

Раҳмати хешро аз ӯ бмпўш

رحمت خویش را از او بمپوش

Ту самиъи замиру фикрӣ ва мо

تو سمیع ضمیر و فکری و ما

Лаб бибаста ҳаме занем хурӯш

لب ببسته همی‌زنیم خروش

Ҳар ғаму шоде ки сӯрати баст

هر غم و شادی‌یی که صورت بست

Пеш тасвир туаст хизмат кӯш

پیش تصویر توست خدمت کوش

Нақш таслим гашта пеши қалам

نقش تسلیم گشته پیش قلم

Гуҳ палангаш кунӣ ва гоҳе мӯш

گه پلنگش کنی و گاهی موش

Май намояди фусурда ҳар чизам

می‌نماید فسرده هر چیزم

Ҳамчу деганд ҳар яке дар ҷӯш

همچو دیگ‌ند هر یکی در جوش

намезанад наъраҳои пинҳонӣ

می‌زند نعره‌های پنهانی

Зарраи зарра чу мурғи мрзнгўш

ذره ذره چو مرغ مرزنگوش

Вақт омад ки бишанведи асрор

وقت آمد که بشنوید اسرار

Май кушояди худои шуморо гӯш

می‌گشاید خدا شما را گوش

Вақт омад ки сабзпушон низ

وقت آمد که سبزپوشان نیز

Дар расанд аз равоқи азрақи пӯш

در رسند از رواق ازرق‌پوش

Хониш
ғзл шморҳ 1291 — ъндлӣб