Шутурони маст шдстнд бибин рақси ҷамал

شتران مست شدستند، ببین رقص جمل

зи уштури маст ки ҷӯяд адабу илму амал

زُ اشتر مست که جوید ادب و علم و عمل

Илм мо дода ӯу раҳи мо ҷода ӯ

علم ما داده‌ی او و ره ما جاده‌ی او

Гармии мо дами гармаш на зи хуршеди ҳамл

گرمی ما دم گرمش، نه ز خورشیدِ حمل

Дам ӯ ҷон диҳадат рӯз нафхат бипазир

دم او جان دهدت روز نَفَخْتُ بپذیر

Кор ӯ кун Фикўни сет на мавқуфи илал

کار او کُن‌فَیکون‌ست نه موقوف علل

Мо дар ин раҳи ҳамаи насрин ва қрнФл кӯбем

ما در این ره همه نسرین و قَرنفُل کوبیم

Мо на зон уштур омем ки кӯбем вҳл

ما نه زان اُشتر عامیم که کوبیم وَحَل

Шутурони вҳлии бастаи ин об ва гуланд

شترانِ وحلی بسته‌ی این آب و گلند

Пеши ҷону дили мо обу гулиро чаҳ маҳал

پیش جان و دل ما، آب و گلی را چه محل

Ноқаи аллоҳи бзодаҳ ба дуои солеҳ

ناقة‌الله بزاده، به دعای صالح

Ҷиҳати муъҷизаи дайни зи камаргоҳи ҷабал

جهت معجزه‌ی دین ز کمرگاه جبل

Ҳону ҳон ноқа ҳақем таъарруз макунед

هان و هان ناقه‌ی حقّیم تعرض مکنید

То набарди саратонро сари шамшери аҷал

تا نبُرَّد سرتان را سر شمشیر اجل

Сӯй машриқ наравему сӯй мағриб наравем

سوی مشرق نرویم و سوی مغرب نرویم

То абади гоми занони ҷониби хуршеди азал

تا ابد گام زنان جانب خورشید ازل

Ҳилла биншин ту биҷунбон сар ва май гӯии балӣ

هله بنشین تو بجنبان سَر و می‌گوی بلی

Шамси табризи намояд ба ту асрори ғазал

شمس تبریز نماید به تو اسرار غزل

Хониш
ғзл шморҳ 1344 — ъндлӣб