Паём кард марои бомдоди баҳри асал

پیام کرد مرا بامداد بحر عسل

Ки мавҷи мавҷи асали байн ба чашми халқи ғазал

که موج موج عسل بین به چشم خلق غزل

Ба рӯза дор наёяд зи оби ҷузи бонгӣ

به روزه دار نیاید ز آب جز بانگی

Валек оқибати он бонг ҳам расад ба амал

ولیک عاقبت آن بانگ هم رسد به عمل

Самоъ шарфа обасту ташнагон дар рақс

سماع شرفه آبست و تشنگان در رقص

Ҳаёти ёбӣ аз ин бонги оби ақали ақал

حیات یابی از این بانگ آب اقل اقل

Бигӯед оби зи ман рустае ба ман ое

بگوید آب ز من رسته‌ای به من آیی

Ба охири он ҷои ое ки бӯдае аввал

به آخر آن جا آیی که بوده‌ای اول

Ба ҷону сар ки аз ин об бар сар ар резад

به جان و سر که از این آب بر سر ار ریزد

Ҳазор турра бирӯяд зи машк бар сари кул

هزار طره بروید ز مشک بر سر کل

Шароби хор ки номихт бо шароби ин об

شراب خوار که نامیخت با شراب این آب

Кашад хумори паёпай ту бош лотъҷл

کشد خمار پیاپی تو باش لاتعجل

Хониш
ғзл шморҳ 1357 — ъндлӣб