Сиккаи рухсори мо ҷузи зари мабодо бе шумо
سکه رخسار ما جز زر مبادا بیشما
Дар так дарёии дили гавҳари мабодо бе шумо
در تک دریای دل گوهر مبادا بیشما
Шохаҳои боғи шодии кони қавии тозаи сет ва тар
شاخههای باغ شادی کان قوی تازهست و تر
Хушки бодо бе шумо ватар мабодо бе шумо
خشک بادا بیشما و تر مبادا بیشما
Ин эй дил ки ху кардаст дар сояи шумо
این همای دل که خو کردست در سایه شما
Ҷузи миёни шуълаи озари мабодо бе шумо
جز میان شعله آذر مبادا بیشما
Дидамаш бемори ҷонро гуфтамаш чунӣ хушӣ
دیدمش بیمار جان را گفتمش چونی خوشی
Ҳин бигӯ чун нест миваи брмбодо бе шумо
هین بگو چون نیست میوه برمبادا بیشما
Рӯз ман тобед ҷон ва дар хаёлаш бингаред
روز من تابید جان و در خیالش بنگرید
Гуфт ранҷи саъби ман хуштар мабодо бе шумо
گفت رنج صعب من خوشتر مبادا بیشما
Чун шумоу ҷумлаи халқони нақшҳои озрнд
چون شما و جمله خلقان نقشهای آزرند
Нақшҳои озру озри мабодо бе шумо
نقشهای آزر و آزر مبادا بیشما
Ҷуръаи ҷуръаи мари ҷигарро ҷоми оташ май диҳем
جرعه جرعه مر جگر را جام آتش میدهیم
Кин ҷигарро шарбати кавсари мабодо бе шумо
کاین جگر را شربت کوثر مبادا بیشما
Сад ҳазорон ҷон фидо шуд аз паии бодаи аласт
صد هزاران جان فدا شد از پی باده الست
Ақл гуяд кон майам дар сари мабодо бе шумо
عقل گوید کان میام در سر مبادا بیشما
Ҳар ду даҳ яъне ду кун аз буии ту равнақ гирифт
هر دو ده یعنی دو کون از بوی تو رونق گرفت
Дар ду даҳ ин чокарати меҳтари мабодо бе шумо
در دو ده این چاکرت مهتر مبادا بیشما
Чашмро сад пари зи нур аз баҳр дидор туаст
چشم را صد پر ز نور از بهر دیدار توست
эй ки ҳар ду чашмро як пари мабодо бе шумо
ای که هر دو چشم را یک پر مبادا بیشما
Бе шумо ҳар мӯии могар санҷар ва хусрав шаванд
بی شما هر موی ما گر سنجر و خسرو شوند
Хусрави шоҳаншаҳу санҷари мабодо бе шумо
خسرو شاهنشه و سنجر مبادا بیشما
То фироқи шамси табризии ҳаме ханҷар кашад
تا فراق شمس تبریزی همی خنجر کشد
Дастҳои гул ба ҷузи ханҷари мабодо бе шумо
دستهای گل به جز خنجر مبادا بیشما