Субҳаст ва сабӯҳаст бар ин боми броиим

صبح است و صبوح است بر این بام برآییم

Аз савр гурезем ва ба бурҷ қамар ойем

از ثور گریزیم و به برج قمر آییم

Пайкори нҷўииму з ағёр нагӯем

پیکار نجوییم و ز اغیار نگوییم

Ҳангом висол аст бидон хуш сувар ойем

هنگام وصال است بدان خوش صور آییم

Рӯй ту гулистону лаби ту шкрстон

روی تو گلستان و لب تو شکرستان

Дар сояи ин ҳар ду ҳама глшкр ойем

در سایه این هر دو همه گلشکر آییم

Хуршеди рухи хуби ту чун теғ кашида сет

خورشید رخ خوب تو چون تیغ کشیده‌ست

Шояд ки ба пеши ту чу маи шаб сипар ойем

شاید که به پیش تو چو مه شب‌سپر آییم

Зулфи ту шаби қадару рухи ту ҳамаи наврӯз

زلف تو شب قدر و رخ تو همه نوروز

Мо воситаи рӯзу шабаш чун саҳар ойем

ما واسطه روز و شبش چون سحر آییم

Ин шакл ндонем ки он шакл намӯдӣ

این شکل ندانیم که آن شکل نمودی

Вар зонк дигаргунаи намое дигар ойем

ور زانک دگرگونه نمایی دگر آییم

Хуршеди ҷаҳонии ту ва мо зарраи пинҳон

خورشید جهانی تو و ما ذره پنهان

Дртоб дар ин равзан то дар назар ойем

درتاب در این روزن تا در نظر آییم

Хуршед чу аз рӯй ту саргаштау хираи сет

خورشید چو از روی تو سرگشته و خیره‌ست

Мо зарра аҷаб нест ки хира нигар ойем

ما ذره عجب نیست که خیره نگر آییم

Гуфтам чу биёеди ду сад дар бигушоӣед

گفتم چو بیایید دو صد در بگشایید

Гуфтанд ки ин ҳаст валикин агар ойем

گفتند که این هست ولیکن اگر آییم

Гуфтам ки чу дарё ба сӯй ҷӯй наёяд

گفتم که چو دریا به سوی جوی نیاید

Чун оби равони ҷониб ӯ дар сафар ойем

چون آب روان جانب او در سفر آییم

эй нотиқаи ғайб ту баргӯӣ ки то мо

ای ناطقه غیب تو برگوی که تا ما

Аз мухбиру ахбори хушати хуш хабар ойем

از مخبر و اخبار خوشت خوش خبر آییم

Хониш
ғзл шморҳ 1485 — ъндлӣб
ғзл шморҳ 1485 — фотмҳ зндӣ