Ту худои хуии ту сифоти ҳўиӣ

تو خدای خویی تو صفات هویی

Ту яке набошӣ ту ҳазортуе

تو یکی نباشی تو هزارتویی

Ба яке аноят ба яке кифоят

به یکی عنایت به یکی کفایت

зи ғаму ҷинояти ҳамаро башуе

ز غم و جنایت همه را بشویی

Ҳама ёва гашта ҳамаи қиблаи ҳашта

همه یاوه گشته همه قبله هشته

Чаҳ ғамаст кохри ҳамаро биҷӯе

چه غمست کآخر همه را بجویی

Ҳамаи чораи ҷӯёни зи ту пои кӯбон

همه چاره جویان ز تو پای کوبان

Ҳамаи ҳмдгўён ки хуҷастаи рӯе

همه حمدگویان که خجسته رویی

Ту маро нагӯйӣ зи кадоми боғӣ

تو مرا نگویی ز کدام باغی

Ту маро нагӯйӣ зи кадоми кӯе

تو مرا نگویی ز کدام کویی

Ҳамаи шоҳи дузии ҳамаи моҳи сӯзӣ

همه شاه دوزی همه ماه سوزی

Ҳамаи вои воеи ҳамаҳоиу ҳўиӣ

همه وای وایی همه‌های و هویی

Ту агар ҳабибӣ чаҳ аҷаби ҳабибӣ

تو اگر حبیبی چه عجب حبیبی

Ту агар адуе чаҳ аҷаби адуе

تو اگر عدویی چه عجب عدویی

з ҳаёт бишинав ки ҳаёти бахше

ز حیات بشنو که حیات بخشی

з набот бишинав ки наботи хуӣ

ز نبات بشنو که نبات خویی

Ту агар зи мастии дили мо бхстӣ

تو اگر ز مستی دل ما بخستی

Ду сабуи шикастӣ на ду сад сабуе

دو سبو شکستی نه دو صد سبویی

Ту самоъи гӯшии ту нишоти ҳушӣ

تو سماع گوشی تو نشاط هوشی

Назари ду чашмии шукри гулӯе

نظر دو چشمی شکر گلویی

На дилати кушодам ки дигар нагӯйӣ

نه دلت گشادم که دگر نگویی

На чу мӯат кардам ки дигар на мӯе

نه چو موت کردم که دگر نه مویی

Кдўиисти сиркаи кдўиисти бода

کدوییست سرکه کدوییست باده

Туршӣ раҳо кун агар он кадуе

ترشی رها کن اگر آن کدویی

Ту хамӯш охир ки рубоби гаштӣ

تو خموش آخر که رباب گشتی

Ки ба тан чу чӯбӣ ки ба дил чу мӯе

که به تن چو چوبی که به دل چو مویی

Ту чаро бакӯшӣ ҷиҳат хамӯшӣ

تو چرا بکوشی جهت خموشی

Ки ҷаҳон намонад ту агар нагӯйӣ

که جهان نماند تو اگر نگویی

Хониш
ғзл шморҳ 3112 — ъндлӣб