Ҷонам дар оташ аз ситами моҳпораҳи ист

جانم در آتش از ستم ماهپاره ایست

Дили ғарқи хӯну дидаи хароби назораи ист

دل غرق خون و دیده خراب نظاره ایست

Раҳмӣ накард сӯрати ширин ба кӯҳкан

رحمی نکرد صورت شیرین به کوهکن

Бирҳм одамӣ набӯд санги пораи ист

بیرحم آدمی نبود سنگ پاره ایست

Дар кӯии ишқи номи аҷали кас наме барад

در کوی عشق نام اجل کس نمی برد

Ҷое ки ишқ ҳаст аҷали ҳичкораҳи ист

جایی که عشق هست اجل هیچکاره ایست

Ҷузи ошиқон ки чашм ба тақдир карда анд

جز عاشقان که چشم به تقدیر کرده اند

Ҳар кас ки ҳаст дар паии фикрӣу чораи ист

هر کس که هست در پی فکری و چاره ایست

Дар мабҳасӣ ки исои Марям сухан кунад

در مبحثی که عیسی مریم سخن کند

Сад пери солхурда кам аз шери хораи ист

صد پیر سالخورده کم از شیر خواره ایست

Аҳлии шаби сиёҳи ту равшан наме шавад

اهلی شب سیاه تو روشن نمی شود

Ҳар чанд дар сиришки ту ҳар як ситораи ист

هر چند در سرشک تو هر یک ستاره ایست