Хуши онки масти шӯй то баҳона бархезад

خوش آن که مست شوی تا بهانه برخیزد

Ту бошӣ ва ману шарм аз миёна бархезад

تو باشی و من و شرم از میانه برخیزد

Макун зхўоби ду наргис чу бӯсаи дуздам

مکَن زخواب دو نرگس، چو بوسه می‌دزدم

Вагар на фитна ӣӣ аз ҳар карона бархезад

و گر نه فتنه‌ای از هر کرانه برخیزد

Ниҳоли ишқи нишондам ба дил чу донистам

نهال عشق نشاندم به دل چو دانستم

Ки растхези ҷаҳонами з хона бархезад

که رستخیز جهانم ز خانه برخیزد

Хуши он ҳариф кигар мурғ бсмлш созад

خوش آن حریف که گر مرغ بسملش سازند

Бхок уфтаду хуш ошиқона бархезад

به خاک افتد و خوش عاشقانه برخیزد

Ҳамон бааст ки бандам чу ғунчаи лаб варна

همان به است که بندم چو غنچه لب، ورنه

зи оташи ҷигарами сад забона бархезад

ز آتش جگرم صد زبانه برخیزد

Қиёматаст ҷамоли ту эй биҳиштӣ рӯй

قیامت است جمال تو ای بهشتی روی

Макаши ниқоб ки шӯр аз замона бархезад

مکِش نقاب که شور از زمانه برخیزد

Бар устони ту аҳлӣ на ончунон афтод

بر آستان تو اهلی نه آن‌چنان افتاد

Ки то қиёмати азин остона бархезад

که تا قیامت ازین آستانه برخیزد