Бо халқ агар ғараз набошад суханат

با خلق اگر غرض نباشد سخنت

Буии нафаси ҷони вазад аз дам заданат

بوی نفس جان وزد از دم زدنت

Аз нақш ғараз бишӯй дил кон арзаст

از نقش غرض بشوی دل کان عرضست

То ҷавҳар ҷон шавад саропои танат

تا جوهر جان شود سراپای تنت