зи ишқи ту ниҳонам ошкораст

ز عشق تو نهانم آشکارست

зи васли ту насибам интизораст

ز وصل تو نصیبم انتظارست

зи боғи васли ту гул кӣ тавон чид

ز باغ وصل تو گل کی توان چید

Ки онҷои гуфтугӯӣ аз баҳр хораст

که آنجا گفتگوی از بهر خارست

Вале дар пои ту гаштам бидон буи

ولی در پای تو گشتم بدان بوی

Ки аҳдати ҳамчу ишқам пойдораст

که عهدت همچو عشقم پایدارست

Дилам рафту зи ту корӣ наомад

دلم رفت و ز تو کاری نیامد

Маро бо ин фузулии худ чаҳ кораст

مرا با این فضولی خود چه کارست

Чу гӯям бӯсае гӯйӣ ки фардо

چو گویم بوسه‌ای گویی که فردا

Крои фардои гетӣ дар шумораст

کرا فردای گیتی در شمارست

Ба банди рӯзгорам чанд бандӣ

به بند روزگارم چند بندی

Сухани худ бештар дар рӯзгораст

سخن خود بیشتر در روزگارست

Ба аҳдами даст майгирӣ валикин

به عهدم دست می‌گیری ولیکن

Ки мегуяд ки поят устувораст

که می‌گوید که پایت استوارست

Туро бо анварии зини гӯнаи дастон

ترا با انوری زین گونه دستان

На якбор ва дубораст ва се бораст

نه یکبار و دوبارست و سه بارست

Хониш
ғзл шморҳ 25 — ъндлӣб