Хиради дӯш аз ман бипурседу гуфто

خرد دوش از من بپرسید و گفتا

Ки эй пеши нутқи ту мантиқи фасона

که ای پیش نطق تو منطق فسانه

Бигӯ чист он турфаи сайёди дилҳо

بگو چیست آن طرفه صیاد دلها

Ки аз лафз ва мъниш домасту дона

که از لفظ و معنیش دامست و دانه

Дилам гуфт хомӯш то ман бигӯям

دلم گفت خاموش تا من بگویم

Ки ман ҳокими адлами андари миёна

که من حاکم عدلم اندر میانه

Ҳавоу нифоқ аз миён барграфтам

هوا و نفاق از میان برگرفتم

Каломи рашиди он худованди хона

کلام رشید آن خداوند خانه

Рашиди ихтиёр замонаасту табъаш

رشید اختیار زمانه است و طبعش

Дар ин фан чу дар зулфи жулидаи шона

در این فن چو در زلف ژولیده شانه

Қавӣ бошад андари замони ту алҳақ

قوی باشد اندر زمان تو الحق

Ки гардад касе ихтиёри замона

که گردد کسی اختیار زمانه

Зиҳи тарбият бар камоне наҳодӣ

زه تربیت بر کمانی نهادی

Ки омад ҳамаи тир ӯ бар нишона

که آمد همه تیر او بر نشانه

Бимонед бо икдгр то ҷаҳон ро

بمانید با یکدگر تا جهان را

Чаҳор остонаст ва на осмона

چهار آستانست و نه آسمانه