Ишқ ! марезодат он ду бозуии пари зӯр

عشق! مریزادت آن دو بازوی پر زور

Қодиру қоҳири туе ва мо ҳамаи мақҳур !

قادر و قاهر تویی و ما همه مقهور!

Салтанати ҳасанро давому Бақоӣ

سلطنت حسن را دوام و بقایی

Нест мабош эй писари мухолифи ҷумҳӯр !

نیست مباش ای پسر مخالف جمهور!

Рӯй мапуашон ки беш аз ин натавон дид

روی مپوشان که بیش از این نتوان دید

Ҷилва кунад офтоб ва рӯй ту мастур

جلوه کند آفتاب و روی تو مستور

Шона ба зулфат мазан ки хонаи дил ҳост

شانه به زلفت مزن که خانهٔ دل‌هاست

Чӯб макун беҷиҳат ба лонаи занбӯр

چوب مکن بی‌جهت به لانهٔ زنبور

Пои аҷониб бурӣда гардад аз Эрон

پای اجانب بریده گردد از ایران

Чашми бидонадяш агар з рӯй ту шуд давр

چشم بداندیش اگر ز روی تو شد دور

Дасти худии пои аҷнабии зи миёни барад

دست خودی پای اجنبی ز میان برد

Мамлакати Ардашеру кишвари шопӯр

مملکت اردشیر و کشور شاپور

Нихвату кибри ӣнқадар чаро ва чарое

نخوت و کبر اینقدر چرا و چرایی

Аз паии ҳасани ду рӯзаи ин ҳамаи мағрур

از پی حُسنِ دو روزه این همه مغرور

Ҳамдам бегонагон мабош ва бипарҳез

همدم بیگانگان مباش و بپرهیز

Оқибат аз ҷинси бади зи васлаи ноҷавр

عاقبت از جنس بد ز وصلهٔ ناجور

Ориф агар куҳна шуд таронаи Мaздaк

عارف اگر کهنه شد ترانهٔ مزدک

Нағмае аз нав илова кун ту ба танбур !

نغمه‌ای از نو علاوه کن تو به تنبور!