Ҳар киро завқи дайн падед ояд

هر که را ذوق دین پدید آید

Шаҳди дунёаш кӣ лазиз ояд

شهد دنیاش کی لذیذ آید

Чаҳ кунӣ дар замонае ки дарав

چه کنی در زمانه‌ای که درو

Пер чун Тифл но расед ояд

پیر چون طفل نا رسید آید

Ончунон ақлро чаҳ хоҳӣ кард

آنچنان عقل را چه خواهی کرد

Ки нигунсор як набед ояд

که نگونسار یک نبید آید

Ақл бифурӯшу ҷумлаи ҳайрати хар

عقل بفروش و جمله حیرت خر

Ки туро суди зин харид ояд

که تو را سود زین خرید آید

Ин на он олимӣаст эй ғофил

این نه آن عالمی است ای غافل

Ки дарави ҳечкас падед ояд

که درو هیچکس پدید آید

Нашавад бози ин чунин қуфлӣ

نشود باز این چنین قفلی

Гар ду олами пар аз калид ояд

گر دو عالم پر از کلید آید

Гар дар оянд зарраи зарра ба бонг

گر در آیند ذره ذره به بانگ

Он ҳама бонг ношунид ояд

آن همه بانگ ناشنید آید

Чаҳ шавад беш ва кам азин дарё

چه شود بیش و کم ازین دریا

Хоҷагар пок вагар палид ояд

خواجه گر پاک و گر پلید آید

Ҳар ки дунёи харид эй аттор

هر که دنیا خرید ای عطار

Хар буд каз пай хуед ояд

خر بود کز پی خوید آید

Хониш
ғзл шморҳ 350 — ъндлӣб