Гар чунин сангдили Бамонеи ту
گر چنین سنگدل بمانی تو
Ваа ки баси хӯнҳо бароне ту
وه که بس خونها برانی تو
Чаҳ балое бар аҳл рӯй замин
چه بلایی بر اهل روی زمین
Аз балоҳои осмонии ту
از بلاهای آسمانی تو
Аз ту сад фитна дар ҷаҳон афтод
از تو صد فتنه در جهان افتاد
Фитнаи ҷумлаи ҷаҳонии ту
فتنهٔ جملهٔ جهانی تو
Фитна бархезад он замон ки саҳар
فتنه برخیزد آن زمان که سحر
Фарқи мишкӣн фурӯ фишонӣ ту
فرق مشکین فرو فشانی تو
Даҳани ақл боз монад боз
دهن عقل باز ماند باز
Чун даройӣ ба хуши забонии ту
چون درآیی به خوش زبانی تو
Ҳамаи аҳли замона дил бунаанд
همه اهل زمانه دل بنهند
Бар умедӣ ки длстонии ту
بر امیدی که دلستانی تو
Хати нависӣ ба хӯни мо чу қалам
خط نویسی به خون ما چو قلم
Саракашонро ба сари дуоне ту
سرکشان را به سر دوانی تو
Саргаронӣу саркашӣ чаҳ кунӣ
سرگرانی و سرکشی چه کنی
Ки сабки рӯҳтар аз онии ту
که سبک روحتر از آنی تو
Бодаи нохӯрда аз ман бедил
باده ناخورده از من بیدل
Бо ман охир чаҳ сари гаронии ту
با من آخر چه سر گرانی تو
Чашми ман зоҳират ҳаме бинад
چشم من ظاهرت همی بیند
Гарчи аз чашми бад наоне ту
گرچه از چشم بد نهانی تو
Агар аз ман канор хоҳӣ кард
اگر از من کنار خواهی کرد
Рӯзу шаб дар миёни ҷонии ту
روز و شب در میان جانی تو
Гулӣ аз гулистонат боз кунам
گلی از گلستانت باز کنم
Ки ба рухи ҳамчуи гулистонии ту
که به رخ همچو گلستانی تو
Шукрӣ аз лаби ту брбоим
شکری از لب تو بربایم
Ки ба лаб чун шкрстонии ту
که به لب چون شکرستانی تو
Хӯн фишонанд ошиқон бар хок
خون فشانند عاشقان بر خاک
Чун зи ёқӯти дирафшонеи ту
چون ز یاقوت درفشانی تو
Чанд охир ба хӯни нависии хат
چند آخر به خون نویسی خط
Ҳеҷ хат низ мендонӣ ту
هیچ خط نیز می ندانی تو
Дили аттор дар ғамат риш аст
دل عطار در غمت ریش است
Марҳамӣ кун агар туоне ту
مرهمی کن اگر توانی تو