эй зулфи ту доми моҳи афканда

ای زلف تو دام ماه افکنده

Раҳи байнонро зи роҳи афканда

ره بینان را ز راه افکنده

Зӯҳҳоди замонаро сари зулфат

زهاد زمانه را سر زلفت

Дар маърази сад гуноҳи афканда

در معرض صد گناه افکنده

Дили пеши рахт ба ҷони камари баста

دل پیش رخت به جان کمر بسته

Ҷони пеши лабати кулоҳи афканда

جان پیش لبت کلاه افکنده

Ишқи лаби лаъли ту ҳазор оташ

عشق لب لعل تو هزار آتش

Дар ҷони гадоу шоҳи афканда

در جان گدا و شاه افکنده

Хат ту казуаст хӯни ҷони ман

خط تو کزوست خون جان من

Дар дидаи ақли коҳи афканда

در دیدهٔ عقل کاه افکنده

Дар як соъати ҳазор оташ ро

در یک ساعت هزار آتش را

Рӯят ба хати сиёҳи афканда

رویت به خط سیاه افکنده

Ту Юсуфи оламу занхдонат

تو یوسف عالم و زنخدانت

Дили бардау ҷон ба чоҳи афканда

دل برده و جان به چاه افکنده

Ту хусрави дилбарон ва рӯй ту

تو خسرو دلبران و روی تو

Сад машъала дар сипоҳи афканда

صد مشعله در سپاه افکنده

Дил дар сари зулфи дилрабои ту

دل در سر زلف دلربای تو

Борӣаст ба ҷойгоҳи афканда

باری است به جایگاه افکنده

Аттор чу шоҳии рахти дида

عطار چو شاهی رخت دیده

Рухи тарҳи ниҳодаи шоҳи афканда

رخ طرح نهاده شاه افکنده

Хониш
ғзл шморҳ 730 — ъндлӣб