Магар пурсед он дарвеши ҳоле

مگر پرسید آن درویش حالی

Ба сидқ аз ҷаъфари содиқи саволӣ

به صدق از جعفر صادق سؤالی

Ки аз чист ин ҳамаи карти шабу рӯз

که از چیست این همه کارت شب و روز

Ҷавобаш дод он шамъи длФрўз

جوابش داد آن شمع دلفروز

Ки чун корами яке дигар наме кард

که چون کارم یکی دیگر نمی‌کرد

Касе рӯзии ман чун ман наме хӯрд

کسی روزی من چون من نمی‌خورد

Чу кори ман маро боист кардан

چو کار من مرا بایست کردن

Фикандам коҳилӣ кардани зи гардан

فکندم کاهلی کردن ز گردن

Чу ризқи ман маро афтод зи оғоз

چو رزق من مرا افتاد ز آغاز

Маро на ҳирс боқӣ монад ва на оз

مرا نه حرص باقی ماند و نه آز

Чу марги ман маро афтод ноком

چو مرگ من مرا افتاد ناکام

Барои марги худ бардоштами гом

برای مرگ خود برداشتم گام

Чу дар мардум вФоӣӣ ме надидам

چو در مردم وفائی می‌ندیدم

Ба ҷону дили вафоӣ ҳақ гузидам

به جان و دل وفای حق گزیدم

Ҷузин чизе ки май пиндоштами ман

جزین چیزی که می‌پنداشتم من

Чу май пиндоштами бгзоштми ман

چو می‌پنداشتم بگذاشتم من

намедонам ки ту бо худ баси оӣӣ

نمی‌دانم که تو با خود بس آئی

зи чандини тафриқа кӣ вопаси оӣӣ

ز چندین تفرقه کی واپس آئی

Се паҳлуаст орзӯҳои ман ва ту

سه پهلوست آرزوهای من و تو

Ту май хоҳӣ ки гардад чори паҳлу

تو می‌خواهی که گردد چار پهلو

Чу каъбаи як ҷиҳати шӯгар зи моӣӣ

چو کعبه یک جهت شو گر ز مائی

Ба сони къбтини охири чроӣӣ

به سان کعبتین آخر چرائی

Туро на баҳр бозӣ офариданд

تو را نه بهر بازی آفریدند

зи баҳр сарфарозӣ офариданд

ز بهر سرفرازی آفریدند

Мада аз дасти умри хеши зинҳор

مده از دست عمر خویش زنهار

Махӯр бар умри худ зин беш зинҳор

مخور بر عمر خود زین بیش زنهار

Наме доне ки ҳар шаб субҳ бишитофт

نمی‌دانی که هر شب صبح بشتافت

Туро дар хоби ҷайб умр бшикофт

تو را در خواب جیب عمر بشکافت

Азон тарсам ки чун бедори гардӣ

ازان ترسم که چون بیدار گردی

Набинӣ ҳеҷ нақду хори гардӣ

نبینی هیچ نقد و خوار گردی

Ҳамаи кори ту бозӣ май намояд

همه کار تو بازی می‌نماید

Намозати нонамозӣ май намояд

نمازت نانمازی می‌نماید

Намозии кон ба ғифлат карда ту

نمازی کان به غفلت کردهٔ تو

Баҳои он наёбӣ гардаи ту

بهای آن نیابی گِردهٔ تو