Бо писари луқмон чунин гуфт эй писар

با پسر لقمان چنین گفت ای پسر

Гарчи бисёре сухан гуфтам чўзр

گرچه بسیاری سخن گفتم چوزر

эй аҷаб бо онкии луқмони омадам

ای عجب با آنکه لقمان آمدم

Аз басии гуфтани пушаймони омадам

از بسی گفتن پشیمان آمدم

Лек ҳаргиз аз хамӯшӣ карданам

لیک هرگز از خموشی کردنم

На пушаймон буд венаи ғам хӯрданам

نه پشیمان بود ونه غم خوردنم