Оҳ аз дамӣ ки рӯзи ҷазои гиря сар кунам

آه از دمی که روز جزا گریه سر کنم

Гирён дар он миёна биравят назар кунам

گریان در آن میانه برویت نظر کنم

Ту фикри ман надорӣ ва , ман ғайри фикри ту ;

تو فکر من نداری و، من غیر فکر تو؛

Он фурсатам мабод ки фикр дигар кунам

آن فرصتم مباد که فکر دگر کنم

Осон буд ки бар сари раҳми ормат , вале

آسان بود که بر سر رحم آرمت، ولی

Кӯи тоқатӣ ки аз сари Кувайт сафар кунам ? !

کو طاقتی که از سر کویت سفر کنم؟!

Чун нест дастрасӣ ки нуҳуми сари бпои ту

چون نیست دسترسی که نهم سر بپای تو

Дар гӯша ӣӣ нишинаму хокӣ басар кунам !

در گوشه یی نشینم و خاکی بسر کنم!

Озар агар з ёр надидам вафо , вале

آذر اگر ز یار ندیدم وفا، ولی

Шарт вафо набӯд казу шиква сар кунам ? !

شرط وفا نبود کزو شکوه سر کنم؟!