Нуҳум чун аз ғамати шаб бар замин эй шхи камони паҳлу

نهم چون از غمت شب بر زمین ای شخ کمان پهلو

зи бими новаки оҳам , бдздди осмони паҳлу

ز بیم ناوک آهم، بدزدد آسمان پهلو

Ту хуфтаи брқФо , дар бистари ъушрат чаҳ ғами дорӣ

تو خفته برقفا، در بستر عشرت چه غم داری

Ки мискинӣ наад аз ғами бхоки остони паҳлу ? !

که مسکینی نهد از غم بخاک آستان پهلو؟!

зи доғи дил , замин чун осмонии пари з анҷум шуд

ز داغ دل، زمین چون آسمانی پر ز انجم شد

Шаби ҳиҷри ту судам бар замини бас ҳар замони паҳлу

شب هجر تو سودم بر زمین بس هر زمان پهلو

Набинад ханҷари паҳлуи гузор ӯ шикаст акнӯн

نبیند خنجر پهلو گذار او شکست اکنون

Ки бас бар хоки судам , шуд тиҳӣ аз устихони паҳлу

که بس بر خاک سودم، شد تهی از استخوان پهلو

Кунам зон остони паҳлуи тиҳӣ аз хиҷлати дарбон

کنم زان آستان پهلو تهی از خجلت دربان

Надод аз нолаам як шаб , ббстри посбони паҳлу

نداد از ناله ام یک شب، ببستر پاسبان پهلو

Ба маҳди шох , Тифли ғунча дар хобаст азин ғофил ;

به مهد شاخ، طفل غنچه در خواب است ازین غافل؛

Ки шабҳо медиҳад булбул , ба хори ошёни паҳлу

که شبها میدهد بلبل، به خار آشیان پهلو

Чаҳ хоҳӣ кард , озари зери теғат гар кашад оҳӣ

چه خواهی کرد، آذر زیر تیغت گر کشد آهی

Дар он соъат ки май ғлтди азин паҳлу ба он паҳлу ? !

در آن ساعت که می‌غلتد ازین پهلو به آن پهلو؟!