Сӯхти дил аз ишқи дӯсти дӯсти дамӣ дар насохт

سوخت دل از عشق دوست دوست دمی در نساخت

Хонд марои вази ду лаби мо ҳзрӣ бар насохт

خواند مرا وز دو لب ما حضری بر نساخت

Ман ба вафои сӯхтами пардаи дил гарчи ӯ

من به وفا سوختم پردهٔ دل گرچه او

Роҳ ҷафо зад чунонк парда дигар насохт

راه جفا زد چنانک پردهٔ دیگر نساخت

Шукр кунам гарчи шуд шукри ман заҳр ӯ

شکر کنم گرچه شد شکر من زهر او

Бӯ ки бисозад марои заҳр чу шукр насохт

بو که بسازد مرا زهر، چو شکر نساخت

Бо ту бисозем гуфт ар кунӣ аз дили кабоб

با تو بسازیم گفت ار کنی از دل کباب

Ман ҳамаи тани сӯхтам ва он бут кофар насохт

من همه تن سوختم و آن بتِ کافر نساخت

То рух хубаш назод ишқ , ситамгар нашуд

تا رخ خوبش نزاد عشق، ستمگر نشد

То сар зулфаш надид фитна музаввар насохт

تا سر زلفش ندید فتنه مزور نساخت

Дид ки шуд тангдаст бар сари кӯяши мҷир

دید که شد تنگ‌دست بر سر کویش مجیر

Рух нанамуд аз ниқоб то зи Рахш зар насохт

رخ ننمود از نقاب تا ز رخش زر نساخت