Ҳар кӯи зи мулӯки аср бегона нишаст

هر کو ز ملوک عصر بیگانه نشست

Дар оташи андӯҳ чу парвона нишаст

در آتش اندوه چو پروانه نشست

Зўдо ки чу сояи хоки дарҳо бӯсад

زودا که چو سایه خاک درها بوسد

Он кас ки чу соя дар бен хона нишаст

آن کس که چو سایه در بن خانه نشست