Ба ин заъфӣ ки ҷисми зорам аз бистар наме хезад
به این ضعفی که جسم زارم از بستر نمیخیزد
Агар бар хок меуфтад нигоҳами барнамеи хезад
اگر بر خاک میافتد نگاهم برنمیخیزد
Ғубори нотавонам бо заъифӣ бастаам аҳдӣ
غبار ناتوانم با ضعیفی بستهام عهدی
Ҳамагар то фалаки болами серуми зин дар наме хезад
همهگر تا فلک بالم سرم زین در نمیخیزد
Нафаси умр ӣ сет аз дил мекашад доман чаҳ нозаст ин
نفسعمریستاز دلمیکشد دامنچهنازست این
Ғубор аз санг агар хезад ба ин лангар наме хезад
غبار از سنگ اگر خیزد به این لنگر نمیخیزد
Ба ваҳшат дидаам ҷўни шамъи тадбири гарони хобӣ
به وحشت دیدهام جون شمع تدبیر گران خوابی
Казин маҳфили қадам то барнадорам сар наме хезад
کزین محفل قدم تا برندارم سر نمیخیزد
Фсрдни сахти ғмхўории сети бемори тааюн ро
فسردن سخت غمخواریست بیمار تعین را
Қиёматгар дамади мавҷ аз сргўҳр наме хезад
قیامت گر دمد موج از سرگوهر نمیخیزد
Ба дарвешии ғанимати дори айш бекулоҳӣ ро
به درویشی غنیمت دار عیش بیکلاهی را
Ки ғайр аз дарди дӯши вгрдн аз афсар наме хезад
که غیر از درد دوش وگردن از افسر نمیخیزد
Чунин дар бистари хунсо ки хўобониди олам ро
چنین در بستر خنثی که خوابانید عالم را
Ки гардии ҳам ба номи марди азин кишвар наме хезад
کهگردی هم به نام مرد ازین کشور نمیخیزد
зи шӯри маҷмаъи имкон ба бимғзӣ қаноат кун
ز شور مجمع امکان به بیمغزی قناعتکن
Ки чун дафи ҷузи садои пӯсти зини чанбар наме хезад
که چون دف جز صدای پوست زین چنبر نمیخیزد
Азин ҳмсҳбтони қатъи таманноӣ вафо кардам
ازین همصحبتان قطع تمنای وفا کردم
Хушам каз паҳлавии ман паҳлавии лоғар наме хезад
خوشم کز پهلوی من پهلوی لاغر نمیخیزد
зи шарми мо ва ман дорам биҳиштӣ дар нзрконхо
ز شرم ما و من دارم بهشتی در نظرکانخا
Ҷабингар беарақ шуд мавҷаши азкўср наме хезад
جبین گر بیعرقشد موجش ازکوثر نمیخیزد
Хаттӣ бар сафҳа имкон кашидам эй ҳавас бас кун
خطی بر صفحهٔامکانکشیدم ای هوس بس کن
зи чини домани мо сӯрати дигар наме хезад
ز چین دامن ما صورت دیگر نمیخیزد
Ба мурдан низ ғарқ инфеъол ҳастӣам бедил
به مردن نیز غرق انفعال هستیام بیدل
зи хокам то ғуборӣ ҳаст об аз сар наме хезад
ز خاکم تا غباری هست آب از سر نمیخیزد