Бушковат бар чамани гули узрои изори сурх

بشکفت بر چمن گل عذرا عذار سرخ

Вази ҷурм лола шуд камари кӯҳсори сурх

وز جرم لاله شد کمر کوهسار سرخ

Ҳамчун хат ту шуд тарафи ҷӯйбори сабз

همچون خط تو شد طرف جویبار سبز

Вази лолаи саҳни боғ чу рухсори ёри сурх

وز لاله صحن باغ چو رخسار یار سرخ

Мутриб бисоз парда ӣ ушшоқи дрҳҷоз

مطرب بساز پرده ی عشاق درحجاز

Соқии ту низ узр меар ва май ори сурх

ساقی تو نیز عذر میار و می آر سرخ

Гардуни нигар ки домани ин ҳафт хон кунад

گردون نگر که دامن این هفت خوان کند

Ҳршб ба хӯни дида ӣ Исфандиёри сурх

هرشب به خون دیده ی اسفندیار سرخ

Атфи ҳилолии фалакии байн ки карда анд

عطف هلالی فلکی بین که کرده اند

Аз хӯни хусравони фалаки иқтидори сурх

از خون خسروان فلک اقتدار سرخ

То хӯн накард дар ҷигари ғунча ӣ рӯзгор

تا خون نکرد در جگر غنچه ی روزگار

Гулгуна ӣ чаман нашуд аз рӯзгори сурх

گلگونه ی چمن نشد از روزگار سرخ

Бар раҳгузори дидаи зи хӯн бастаам ду ҷӯй

بر رهگذار دیده ز خون بسته ام دو جوی

эй бас ки кардаам рухи азин раҳгузори сурх

ای بس که کرده ام رخ ازین رهگذار سرخ

Аз ҳасрати лаб ту кунад дидаи дам ба дам

از حسرت لب تو کند دیده دم به دم

Рухсори зарди ман чун гули навбаҳори сурх

رخسار زرد من چون گل نوبهار سرخ

Ком аз лабат ки ваъда ӣ ибни ҳисом буд

کام از لبت که وعده ی ابن حسام بود

Чашмаши нигар ки чун шуд аз ин интизори сурх

چشمش نگر که چون شد از این انتظار سرخ