Авестоади шеър ибн яминаст имрӯз

اوستاد شعر ابن یمینست امروز

Ки Бишогирдӣ ӯ гашта Уториди розӣ

که بشاگردی او گشته عطارد راضی

Ҳолро ҳмчўўиӣ нест бширин суханӣ

حال را همچوویی نیست بشیرین سخنی

Ба азу низ набӯдаст бъҳди мозӣ

به ازو نیز نبودست بعهد ماضی

Сидқи дъўиш чаҳ муҳтоҷ гувоҳаст охир

صدق دعویش چه محتاج گواهست آخر

Аз хирад пресс казу ба набӯд каси қозӣ

از خرد پرس کزو به نبود کس قاضی