Ошӯби шаҳри талъати зебоӣ ӯ буд

آشوب شهر طلعت زیبای او بود

Занҷири ақли ҷаъди чилипоӣ ӯ буд

زنجیر عقل جعد چلیپای او بود

Моу дилӣ ки хастаи тири балои ишқ

ما و دلی که خسته تیر بلای عشق

Моу сиррӣ ки бар сари савдоӣ ӯ буд

ما و سری که بر سر سودای او بود

Болой ӯ маро ба бало кард мубтало

بالای او مرا به بلا کرد مبتلا

Яъне балои натиҷаи болой ӯ буд

یعنی بلا نتیجهٔ بالای او بود

Бар хоки пои моҳи ман ар сар насуда меҳр

بر خاک پای ماه من ار سر نسوده مهر

Пас чорумини сипеҳр чаро ҷой ӯ буд

پس چارمین سپهر چرا جای او بود

Ҳушёряши маҳол буд рӯзи растхез

هشیاریش محال بود روز رستخیز

Ҳар кас ки масти наргиси Шаҳлоӣ ӯ буд

هر کس که مست نرگس شهلای او بود

Рӯзӣ ки пора мешавад аз ҳам таноби умр

روزی که پاره می‌شود از هم طناب عمر

Умеди ман ба зулфи самани соӣ ӯ буд

امید من به زلف سمن سای او بود

Ҳар сари сазои афсар заррин наме шавад

هر سر سزای افسر زرین نمی‌شود

Алои сиррӣ ки хоки кафи пой ӯ буд

الا سری که خاک کف پای او بود

Ҳар ҷои ҳадиси чашма кавсар шунида Эй

هر جا حدیث چشمه کوثر شنیده‌ای

Афсонае зи лаъли шкрхоӣ ӯ буд

افسانه‌ای ز لعل شکرخای او بود

Ҳар анҷуман ки ҷилваи фирдавси дида Эй

هر انجمن که جلوهٔ فردوس دیده‌ای

Дебочае з рӯй дили орой ӯ буд

دیباچه‌ای ز روی دل آرای او بود

Донеи қиёмат аз чаҳ надорад сари қиём

دانی قیامت از چه ندارد سر قیام

Дар интизори қомати раъноӣ ӯ буд

در انتظار قامت رعنای او بود

Шуд равшанами зи назми фурӯғӣ ки бар фалак

شد روشنم ز نظم فروغی که بر فلک

Хуршеди як фурӯғи зи симоӣ ӯ буд

خورشید یک فروغ ز سیمای او بود