Биё , биё , ки фақирем ва хоксор тӯйем

بیا، بیا، که فقیریم و خاکسار توییم

Мудоми маст май чашми пар хумор тӯйем

مدام مست می چشم پر خمار توییم

Агарчӣ бода парастем , маст он ҷомем

اگرچه باده پرستیم، مست آن جامیم

Агарчӣ уштур мастем дар қатор тӯйем

اگرچه اشتر مستیم در قطار توییم

Агар мусофир шавқем бо ту ҳам сафарем

اگر مسافر شوقیم با تو هم سفریم

Вагар муҷовир ишқем дар диёр тӯйем

وگر مجاور عشقیم در دیار توییم

Ҳазор теғи ҷафо аз ту бар ҷигар хӯрдем

هزار تیغ جفا از تو بر جگر خوردیم

Чаҳ ҷои узр ? ки сад бор шармсор тӯйем

چه جای عذر؟ که صد بار شرمسار توییم

Ҳазор саҷда агар оварем майдонем

هزار سجده اگر آوریم میدانیم

Ки бе шафоати ирфон гуноҳкор тӯйем

که بی شفاعت عرفان گناهکار توییم

Ҷаҳон чаро ҳама бо мо бдшмнӣ бархест ?

جهان چرا همه با ما بدشمنی برخاست؟

Гуноҳи мо биҷузин не ки дӯстдор тӯйем

گناه ما بجزین نی که دوستدار توییم

Ҳабиб гуфт бқосм ки : дар сарои вуҷӯд

حبیب گفت بقاسم که: در سرای وجود

Баҳри ғамӣ ки фиристем ғмгсор тӯйем

بهر غمی که فرستیم غمگسار توییم