Озори ту аидўсти дил озор набошад

آزار تو ایدوست دل آزار نباشد

Лекини зи ту озор сазовор набошад

لیکن ز تو آزار سزاوار نباشد

Теғ ар ту занӣ бар сармо , теғ нахонем

تیغ ار تو زنی بر سرما، تیغ نخوانیم

Хор артў наҳй дар раҳи мо , хор набошад

خار ارتو نهی در ره ما، خار نباشد

Гар дӯст ғаромат накушуд дӯст ндонем

گر دوست غرامت نکشد دوست ندانیم

Вари ёри маломати набард ёр набошад

ور یار ملامت نبرد یار نباشد

Дар ҳайрати онам ки ниёзи ту чаҳ орм

در حیرت آنم که نیاز تو چه آرم

Ҷон низ бад-ӣни поя ва миқдор набошад

جان نیز بدین پایه و مقدار نباشد

Шоистаи хоки кафи пой ту нагардад

شایسته خاک کف پای تو نگردد

Ҳар сар ки сазовори сар дор набошад

هر سر که سزاوار سر دار نباشد

Мо нанг надорем ки номӯси бҷўӣим

ما ننگ نداریم که ناموس بجوئیم

Чун сар набӯд ҳоҷиб дастор набошад

چون سر نبود حاجب دستار نباشد

Мо ҷом надорем ки аз санг гурезем

ما جام نداریم که از سنگ گریزیم

Чун хар набӯд ғусса афсор набошад

چون خر نبود غصه افسار نباشد

Бо кӣсаи холии зи асас бок надорем

با کیسه خالی ز عسس باک نداریم

Чун зар набӯд бими з таррор набошад

چون زر نبود بیم ز طرار نباشد