Марои қалами сухан аз ғайбу илм ғайб кунад

مرا قلم سخن از غیب و علم غیب کند

Куҷост онкӣ дар ин нуктаи шак ва риб кунад

کجاست آنکه در این نکته شک و ریب کند

Чунон з , хам бсбў карда бодаи пирмғон

چنان ز، خم بسبو کرده باده پیرمغان

Ки хокрўбии майхонаро сҳиб кунад

که خاکروبی میخانه را صهیب کند

Гузори боди баҳор , ар , зи зулф ҷонон аст

گذار باد بهار، ار، ز زلف جانان است

Чаро бисоти заминро абир ҳабиб кунад

چرا بساط زمین را عبیر حبیب کند

Ба унфувони шабобам сифед шуд сар ва рӯй

به عنفوان شبابم سفید شد سر و روی

Касе ба фасли шабоби орзӯӣ шеб кунад ?

کسی به فصل شباب آرزوی شیب کند؟

зи айбу нақси касон дар гузар ки ҷумла аз ӯст

ز عیب و نقص کسان در گذر که جمله از اوست

Худоиро ки тавонад ки нақс ва айб кунад

خدای را که تواند که نقص و عیب کند

Миёни ббндгии пери вақт бояд баст

میان ببندگی پیر وقت باید بست

Ки хизмати ту , басии Юнус ва Шуайб кунад

که خدمت تو، بسی یونس و شعیب کند

Бад-ӣни втири сухангар касе кунад « ҳоҷиб »

بدین وطیر سخن گر کسی کند «حاجب »

Чу « ҳофиз »аст ки худро лисон ғайб кунад

چو «حافظ » است که خود را لسان غیب کند