зи лафзи хоҷаи ?данеи насири миллату дайн

ز لفظ خواجه دنیی نصیر ملت و دین

Ки боди сад як умраши ниҳояти перӣ

که باد صد یک عمرش نهایت پیری

Шунидаам зи ду перу ҷавон ки кард аншоء

شنیده‌ام ز دو پیر و جوان که کرد انشاء

Ду назми хуб ба шукру шикояти перӣ

دو نظم خوب به شکر و شکایت پیری

Яке з гуфта перӣ ки бади ҳамаи суханаш

یکی ز گفته پیری که بد همه سخنش

Дареғу дарди шабоб аз нкобти перӣ

دریغ و درد شباب از نکابت پیری

Дигари зқўли ҷавонӣ ба умри худ нозон

دیگر زقول جوانی به عمر خود نازان

Бидон умед ки ёбад вилояти перӣ

بدان امید که یابد ولایت پیری

Ҳадиси он зФтўри қавӣу заъфи мизоҷ

حدیث آن زفتور قوی و ضعف مزاج

Ҳамаи мазаммати шебу ҳимояти перӣ

همه مذمت شیب و حمایت پیری

Каломи ин зи сари нихвату ғурури шабоб

کلام این ز سر نخوت و غرور شباب

Ҳамаи мҳомди шебу анояти перӣ

همه محامد شیب و عنایت پیری

Ҷавон куҷо шуд то ҳоли ман назора кунад

جوان کجا شد تا حال من نظاره کند

Ки ман чаҳ май кашами андари бдоити перӣ

که من چه می کشم اندر بدایت پیری

Агар никояти перӣ дар ӯ расидаи бадӣ

اگر نکایت پیری در او رسیده بدی

Дигар ба хайр накардӣ ҳикояти перӣ

دگر به خیر نکردی حکایت پیری

Бдоитш натавонам намӯдан аз сахтӣ

بدایتش نتوانم نمودن از سختی

Магар ки ғояти сахтии сети ғояти перӣ

مگر که غایت سختی ست غایت پیری

Ту кадхудои танӣ эй ҷавони сирояти тан

تو کدخدای تنی ای جوان سرایت تن

Бурун кунад зи сирояти сирояти перӣ

برون کند ز سرایت سرایت پیری