То рафта аз назар , зи танами ҷони баромада

تا رفته از نظر، ز تنم جان برآمده

Шрмндҳом ки дар ғамаши осони баромада

شرمندهام که در غمش آسان برآمده

Аз печи втоб ишқ надорам шикоятӣ

از پیچ وتاب عشق ندارم شکایتی

Дил дар шиканҷи турраи печони баромада

دل در شکنج طره پیچان برآمده

Юсуфи сифати ғамами зи ҷафоӣ замона нест

یوسف صفت غمم ز جفای زمانه نیست

Гулгунаам ба силии ихвони баромада

گلگونه ام به سیلی اخوان برآمده

Аз теғ ӯ марои тани сдпораҳ хуш намост

از تیغ او مرا تن صدپاره خوش نماست

Чун гули танам ба захми намоёни баромада

چون گل تنم به زخم نمایان برآمده

Нагузошта сет дар ҷигарами доғи ишқи нам

نگذاشته ست در جگرم داغ عشق نم

Хунобае ба ковуши мижгони баромада

خونابه ای به کاوش مژگان برآمده

Дар тангнои шаҳр чаҳ сон во шавам ҳазин ?

در تنگنای شهر چه سان وا شوم حزین ؟

Диўонҳом ба кӯҳу биёбони баромада

دیوانهام به کوه و بیابان برآمده