Омадае бмнзлм , эй маи нозанин , фурӯ

آمده ای بمنزلم، ای مه نازنین، فرو

Моҳи магари зи осмони омада бар замини фурӯ ?

ماه مگر ز آسمان آمده بر زمین فرو؟

Нест арақи зи тоб май , вақти сабӯҳ бар рахт

نیست عرق ز تاب می، وقت صبوح بر رخت

Рехтаи шабнами саҳар , бар гули оташини фурӯ

ریخته شبنم سحر، بر گل آتشین فرو

Чанд бахшам бигузарӣ , тавсани нози зери рон

چند بخشم بگذری، توسن ناز زیر ران

Ваа ! ки дамӣ наомадӣ аз сари хашму кини фурӯ

وه! که دمی نیامدی از سر خشم و کین فرو

Чун ту биноз дасти худ рақси кунони фишонда Эй

چون تو بناز دست خود رقص کنان فشانده ای

Рехтаи сад ҳазор ҷон , ошиқ аз остини фурӯ

ریخته صد هزار جان، عاشق از آستین فرو

Бас ки зи ғуссаи хӯни ман , ҷӯши кунон , басар равад

بس که ز غصه خون من، جوش کنان، بسر رود

Дар таб агар арақ кунам , хӯн чакад аз ҷабини фурӯ

در تب اگر عرق کنم، خون چکد از جبین فرو

Хӯрд ҳилолӣ аз кафати силии ранҷу оҳу ғам

خورد هلالی از کفت سیلی رنج و آه و غم

Бар сар кас наёмада , раҳматии ин чунин фурӯ

بر سر کس نیامده، رحمتی این چنین فرو