Хезад аз дили нолаҳо бе ихтиёр
خیزد از دل ناله ها بی اختیار
Оҳ ! он шаҳрӣ ки ӣнҷо буд пор
آه ! آن شهری که اینجا بود پار
Он диёру коху кӯи вайронаи ист
آن دیار و کاخ و کو ویرانه ایست
Он шиквау фолу фари афсонаи ист
آن شکوه و فال و فر افسانه ایست
Гунбадӣ , дар тўФ ӯ чархи барин
گنبدی ، در طوف او چرخ برین
Турбати султон Маҳмӯдаст ин
تربت سلطان محمود است این
Онкӣ чун кӯдаки лаб аз кавсар бишуст
آنکه چون کودک لب از کوثر بشست
Гуфт дар гаҳвораи ном ӯ нахуст
گفت در گهواره نام او نخست
Барқи сӯзони теғ безинҳор ӯ
برق سوزان تیغ بی زنهار او
Дашт ва дар ларзанда аз илғор ӯ
دشت و در لرزنده از یلغار او
Зери гардуни ояти аллоҳи рояташ
زیر گردون آیت الله رایتش
Қудсёни қуръони саро бар турбаташ
قدسیان قرآن سرا بر تربتش
Шухии фикрами маро аз ман рабӯд
شوخی فکرم مرا از من ربود
То набудам дар ҷаҳони дайру зуд
تا نبودم در جهان دیر و زود
Рух намӯд аз синаам он офтоб
رخ نمود از سینه ام آن آفتاب
Прдгиҳо аз фурӯғаш бе ҳиҷоб
پردگیها از فروغش بی حجاب
Меҳри гардун аз ҷалолаш дар рукӯъ
مهر گردون از جلالش در رکوع
Аз шуъоъаш дӯш мегардад тулӯъ
از شعاعش دوش میگردد طلوع
Ворҳидм аз ҷаҳони чашму гӯш
وارهیدم از جهان چشم و گوش
Фош чун имрӯз дидам субҳи дӯш
فاش چون امروز دیدم صبح دوش
Шаҳри ғазнӣни як биҳишти рангу бӯ
شهر غزنین یک بهشت رنگ و بو
Оби ҷӯҳо нағма хон дар коху кӯ
آب جوها نغمه خوان در کاخ و کو
Қасрҳои ӯ қатори андари қатор
قصر های او قطار اندر قطار
Осмон бо қуббаҳояш ҳам канор
آسمان با قبه هایش هم کنار
Нуктаи санҷи Тӯсро дидам ббзм
نکته سنج طوس را دیدم ببزم
Лашкари Маҳмӯдро дидам ба разм
لشکر محمود را دیدم به رزم
Рӯҳи сайри олам асрор кард
روح سیر عالم اسرار کرد
То марои шӯридаи ӣӣ бедор кард
تا مرا شوریده ئی بیدار کرد
Онҳамаи муштоқӣу сӯзу сарвар
آنهمه مشتاقی و سوز و سرور
Дар сухан чун ринд бе парвои ҷасур
در سخن چون رند بی پروا جسور
Тухми ашкии андари он вайрона кошт
تخم اشکی اندر آن ویرانه کاشت
Гуфтугӯҳо бо худоӣ хеш дошт
گفتگوها با خدای خویش داشت
То набудам бихбр аз роз ӯ
تا نبودم بیخبر از راز او
Сӯхтам аз гармии овоз ӯ
سوختم از گرمی آواز او