Чун рахти мамлакат ҷам набӯд

چون رخت مملکت جم نبود

Чун лабати мӯъҷиз хотам набӯд

چون لبت معجز خاتم نبود

Чун рахти моҳи фалак ҳам набӯд

چون رخت ماه فلک هم نبود

Чун тўӣӣ дар ҳама олам набӯд

چون توئی در همه عالم نبود

Аз ту моро на салом ва на паём

از تو مارا نه سلام و نه پیام

Охири аидўст кам аз кам набӯд

آخر ایدوست کم از کم نبود

Ғами ман ҷумлаи зи дили михизд

غم من جمله ز دل میخیزد

Ҳар киро дил набӯд ғам набӯд

هر که را دل نبود غم نبود

Сӯии саҳро чаҳ рӯй ҷони ҷаҳон

سوی صحرا چه روی جان جهان

Боғ чун рӯй ту хуррам набӯд

باغ چون روی تو خرم نبود

Бо чунон зулфи бунафшаи чаканӣ

با چنان زلف بنفشه چه کنی

Кӯ бидон буи ва бидон хам набӯд

کو بدان بوی و بدان خم نبود

Лолагар ранг бидон мегирад

لاله گر رنگ بدان میگیرد

То чу рӯй ту буд ҳам набӯд

تا چو روی تو بود هم نبود

Гарчи глро даҳанӣ хандонаст

گرچه گلرا دهنی خندانست

Чашмаш аз рашки ту бенам набӯд

چشمش از رشک تو بی نم نبود