Ҳар киро дидаи не ба ҳақ биност

هر که را دیده نی به حق بیناست

Дида ӯ ба дид ҳақ на сазост

دیده او به دید حق نه سزاست

То нагардад ба ҳукм « беибср »

تا نگردد به حکم «بی یبصر»

Дидаи ту ба айни ҳақи нозир

دیده تو به عین حق ناظر

Нест имкони ҷамоли ҳақ дидан

نیست امکان جمال حق دیدن

Гули зи боғи шуҳуди ҳақ чидан

گل ز باغ شهود حق چیدن

Чун тусозӣ равони зи нофила ҳо

چون تو سازی روان ز نافله ها

Ба диёри қабули қофила ҳо

به دیار قبول قافله ها

Бар қувои ту ваҳдату итлоқ

بر قوای تو وحدت و اطلاق

Ғолиб ояд ба қадари истеҳқоқ

غالب آید به قدر استحقاق

Чашму гӯшу забони ту ҳар як

چشم و گوش و زبان تو هر یک

Айн ҳастӣ ҳақ шавад бе шак

عین هستی حق شود بی شک

Васф имкон шавад дар ӯ мағлуб

وصف امکان شود در او مغلوب

Мнсбғи ёбиаш ба ҳукми вуҷуб

منصبغ یابی اش به حکم وجوب

Феълу идрок дар ҳамаи ҳолат

فعل و ادراک در همه حالت

Ба ту бошад музофу ҳақи олат

به تو باشد مضاف و حق آلت

Гардадат пеши суфиёни киром

گرددت پیش صوفیان کرام

Мтқрб ба қурби нофилаи ном

متقرب به قرب نافله نام

Вагар он рутба ?ут шавад ҳосил

وگر آن رتبه ات شود حاصل

Ки ту олати шӯйу ҳақи фоил

که تو آلت شوی و حق فاعل

Ҳар ки урф муқаррабон донад

هر که عرف مقربان داند

Аҳли қурб фароизат хонд

اهل قرب فرایضت خواند

Вар кунӣ ин ду қурбро бо ҳам

ور کنی این دو قرب را با هم

Ҷамъ бошӣ ягонаи олам

جمع باشی یگانه عالم

Нақди қурбин ҳосили ту буд

نقد قربین حاصل تو بود

Қоби қавсин манзили ту буд

قاب قوسین منزل تو بود

Вари зи ҳиммати камии баланд рӯй

ور ز همت کمی بلند روی

Ки муқайяд ба ҷамъ ҳам нашӯй

که مقید به جمع هم نشوی

Даврони бошиддати дарин се мақом

دوران باشدت درین سه مقام

Бетақӣад ба қайди ҳечкадом

بی تقید به قید هیچکدام

Пои з олӣ наҳй сӯии аъло

پا ز عالی نهی سوی اعلی

Сарфарозӣ ба авҷ ӯ аднӣ

سرفرازی به اوج او ادنی

Ин мақоми набии сет ваон ки қавӣ

این مقام نبی ست وان که قوی

Бошад андари виросати набавӣ

باشد اندر وراثت نبوی

Ҳбзои орифии зи худ руста

حبذا عارفی ز خود رسته

Ба мақомоти қурби пайваста

به مقامات قرب پیوسته

Шуда аз қайди хештани мутлақ

شده از قید خویشتن مطلق

Зот ӯ васф ӯ шудаи ҳамаи ҳақ

ذات او وصف او شده همه حق

Ҳар ки уфтад ба обу гули назараш

هر که افتد به آب و گل نظرش

Шавад аз худ тасаввури башараш

شود از خود تصور بشرش

Чун шавад кашфи сари раббонӣ

چون شود کشف سر ربانی

Сар занад зу садои субҳонӣ

سر زند زو صدای سبحانی

Гуяд ар зонка бандаам ҳақи кӯ

گوید ار زانکه بنده ام حق کو

Вар ҳақам чист аз ман ин таку пў

ور حقم چیست از من این تک و پو

Уфтад аз ҳайраташ ба кори гиреҳ

افتد از حیرتش به کار گره

Ҳамчуи он гурбаи санҷи хоҷаи даҳ

همچو آن گربه سنج خواجه ده