Шахсе бар шоирӣ байтӣ хонд ки қофия дар як мисроъи роءи мӯҳмала мзмўм оварда буд ва дар яке зоءи мӯъҷамаи мксўр . Шоир гуфт : ин қофия рост нест зеро ки як ҷои ҳарфи рост бенуқтау якҷо ҳарф зост ба нуқта .
شخصی بر شاعری بیتی خواند که قافیه در یک مصراع راء مهمله مضموم آورده بود و در یکی زاء معجمه مکسور. شاعر گفت: این قافیه راست نیست زیرا که یک جا حرف راست بی نقطه و یکجا حرف زاست به نقطه.
Он шахс гуфт : инро нуқта мазан . Шоир гуфт : як ҷои қофия мзмўмаст ва як ҷои мксўр . Гуфт : бингаред ин чаҳ нодон мардӣаст , ман мегӯям нуқта мазан вай аъроб ме кунад
آن شخص گفت: این را نقطه مزن. شاعر گفت: یک جا قافیه مضموم است و یک جا مکسور. گفت: بنگرید این چه نادان مردیست، من می گویم نقطه مزن وی اعراب می کند
Он сифла ки мадҳро з зм нашносад
آن سفله که مدح را ز ذم نشناسد
Фатҳ аз касру касри з зм нашносад
فتح از کسر و کسر ز ضم نشناسد
Зу дар аҷабам ки чун дам аз шеър занад
زو در عجبم که چون دم از شعر زند
Кӯи шеъру шъирро з ҳам нашносад
کو شعر و شعیر را ز هم نشناسد