Ъбдолўосъи ҷабалӣ - раҳмаи аллоҳи алайҳ , ваии фозили комилу шоирӣ моҳир бӯда ба ҳар ду забони тозӣу форсӣ сухан гуфта ва иттифоқаст ки ҳеҷ кас аз ӯҳдаи ҷавоби қасидаи машҳури вай ки матлаъаш инаст чунончӣ май бояд берун наёмадааст :
عبدالواسع جبلی - رحمة الله علیه، وی فاضل کامل و شاعری ماهر بوده به هر دو زبان تازی و فارسی سخن گفته و اتفاق است که هیچ کس از عهده جواب قصیده مشهور وی که مطلعش این است چنانچه می باید بیرون نیامده است:
Ки дорад чун ту маъшӯқинигору чобуку дилбар
که دارد چون تو معشوقی نگار و چابک و دلبر
Ва дар мФттҳи баъзе қасоид гуфта :
و در مفتتح بعضی قصاید گفته:
Дар даҳр нест аз ту длФрўзтр нигор
در دهر نیست از تو دلفروزتر نگار
Дар шаҳр нест аз ту ҷигари сӯзтар писар
در شهر نیست از تو جگر سوزتر پسر
То кардаам ба лолаи сероби ту нигоҳ
تا کرده ام به لاله سیراب تو نگاه
То кардаам ба наргиси пурхоби ту назар
تا کرده ام به نرگس پرخواب تو نظر
Гоҳе чу лолаам висолати шукуфта рӯй
گاهی چو لاله ام وصالت شکفته روی
Гоҳе чу наргисами з фироқат фиканда сар
گاهی چو نرگسم ز فراقت فکنده سر