Фардо ки дӯсти куштаи худро Нидо кунад

فردا که دوست کشته خود را ندا کند

Хезади зи хоку бор дигар ҷон фидо кунад

خیزد ز خاک و بار دگر جان فدا کند

Шуд рӯй дӯсти қиблаи мо кӯи эмоми шаҳр

شد روی دوست قبله ما کو امام شهر

То дар намози хеш ба мо иқтидо кунад

تا در نماز خویش به ما اقتدا کند

Баси пери солхурда ки чун Тифли хурдсол

بس پیر سالخورده که چون طفل خردسال

Дар мактаби ту лавҳи муҳаббат ҳиҷо кунад

در مکتب تو لوح محبت هجا کند

Ҳошо ки ман либоси саломати кашам ба дӯш

حاشا که من لباس سلامت کشم به دوش

Гар ишқам аз пилос маломат радо кунад

گر عشقم از پلاس ملامت ردا کند

Мискин фақиҳ мекунад инкори ҳасани дӯст

مسکین فقیه می کند انکار حسن دوست

Бо ӯ бигӯ ки дидаи ҷонро ҷило кунад

با او بگو که دیده جان را جلا کند

Ту дар миёнаи ҳеҷ Не ҳар чаҳ ҳаст ӯст

تو در میانه هیچ نیی هر چه هست اوست

Ҳам худ аласт гуяд ва ҳам худ балӣ кунад

هم خود الست گوید و هم خود بلی کند

Ҷомии бимир дар ғами ёрӣ ки баҳр ӯ

جامی بمیر در غم یاری که بهر او

Гар сад ҳазор бори бимирӣ кро кунад

گر صد هزار بار بمیری کرا کند