Чун хок шавамгар гузарии сӯии мазорам

چون خاک شوم گر گذری سوی مزارم

Буии ҷигари сӯхтаи ёбии зи ғуборам

بوی جگر سوخته یابی ز غبارم

Чун рафтанӣаст аз танами ин ҷони балокаш

چون رفتنی است از تنم این جان بلاکش

Он ба ки ба хоки сари кӯй ту сипорам

آن به که به خاک سر کوی تو سپارم

Дар гулшани ҷон май шкФди сад гули шодӣ

در گلشن جان می شکفد صد گل شادی

Зон ғунча ки дар синаи зи пайкон ту дорам

زان غنچه که در سینه ز پیکان تو دارم

Ҳар дам кунам аз хӯни ҷигари хоки раҳати гул

هر دم کنم از خون جگر خاک رهت گل

То равзанаи дил ба рух ғайр барорам

تا روزنه دل به رخ غیر برآرم

Неи лоиқи ташрифаму не дар хури бедод

نی لایق تشریفم و نی در خور بیداد

Ёрб ман бедил ба ҷаҳони баҳр чаҳ корам

یارب من بیدل به جهان بهر چه کارم

Дар бутаи ҳиҷрон чу зарамгар бгдозӣ

در بوته هجران چو زرم گر بگدازی

Дигар нашавад бар маҳаки ишқи айёрам

دیگر نشود بر محک عشق عیارم

Ҳам лутф ту фармуд ки ҷомии саги мое

هم لطف تو فرمود که جامی سگ مایی

Варна ман бедил чаҳ касам дар чаҳ шуморам

ورنه من بیدل چه کسم در چه شمارم