Дили баради зи ман фитнагарӣ ишваи намое

دل برد ز من فتنه گری عشوه نمایی

Заррини камарии каҷи каллаии танги қабое

زرین کمری کج کلهی تنگ قبایی

Дар ҳасану малоҳат чаҳ причҳраҳи нигорӣ

در حسن و ملاحت چه پریچهره نگاری

Дар саркашӣу ноз чаҳ шухӣ чаҳ балое

در سرکشی و ناز چه شوخی چه بلایی

Ман кӣ ба висолаши расми ин бас ки ба роҳаш

من کی به وصالش رسم این بس که به راهش

Рӯзӣ ки шавам хок бабўсам кафи пое

روزی که شوم خاک ببوسم کف پایی

Сӯзӣ ки маро бар ҷигар аз оташ ишқ аст

سوزی که مرا بر جگر از آتش عشق است

Ҷузи шарбат маргаш набӯд ҳеҷ давое

جز شربت مرگش نبود هیچ دوایی

Рӯзӣ ки шавам хоку баради бод ба ҳар сӯ

روزی که شوم خاک و برد باد به هر سو

Ёбанд ба ҳар зарраи ман буии вафое

یابند به هر ذره من بوی وفایی

Дории сари хўнризи ман инак кафану теғ

داری سر خونریز من اینک کفن و تیغ

Бо ҳукми ту касро нарасад чун ва чарое

با حکم تو کس را نرسد چون و چرایی

Бошад ғами ҳиҷри ту ба хуноба бар он нақш

باشد غم هجر تو به خونابه بر آن نقش

Гар аз сар хокам бидамад барги гёиӣ

گر از سر خاکم بدمد برگ گیایی

Ту хандаи занон май гузарӣ бехабар аз ман

تو خنده زنان می گذری بی خبر از من

Ман гиря кунон мекунам аз даври дуое

من گریه کنان می کنم از دور دعایی

Ёрб ба чаҳ хурсанд шавад ҷомии бедил

یارب به چه خرسند شود جامی بیدل

Рӯзӣ ки наёяд зи ту ташрифи ҷафое

روزی که نیاید ز تو تشریف جفایی