эй сунбул мишкӣн зада сар аз гули рӯят

ای سنبل مشکین زده سر از گل رویت

Надаҳум ба ҳамаи содаи рухони як сари мӯят

ندهم به همه ساده رخان یک سر مویت

Аз машки кашами дарди сари ин бас ки диҳад бод

از مشک کشم درد سر این بس که دهد باد

Бӯе ба машомами зи хати ғолияи бӯят

بویی به مشامم ز خط غالیه بویت

Ҳаргизи зи тамошоӣ ту хурсанд нагаштам

هرگز ز تماشای تو خرسند نگشتم

Биншин ки замонӣ нагарм сайр ба рӯят

بنشین که زمانی نگرم سیر به رویت

Хуш онкӣ нишинам ба ту танҳо зи рақибон

خوش آنکه نشینم به تو تنها ز رقیبان

Ту ҳол бидам бинии ман рӯй наКувайт

تو حال بدم بینی من روی نکویت

Хунини кафанони бас ки ба дили доғ ту хезанд

خونین کفنان بس که به دل داغ تو خیزند

Дар ҳашар шавад лолаи сетонеи сари Кувайт

در حشر شود لاله ستانی سر کویت

Гар зонка биҷӯе дили моро на ғариб аст

گر زانکه بجویی دل ما را نه غریب است

Ҳар чанд ки озори ғарибон шудаи хуят

هر چند که آزار غریبان شده خویت

Шуд ҳар шикани зулфи ту қуллоби муҳаббат

شد هر شکن زلف تو قلاب محبت

Чун хотир ҷомӣ накунад майл ба сӯят

چون خاطر جامی نکند میل به سویت